Ja sam Emina Daskalović, geštalt psihoterapeutkinja i humanitarna radnica. Živim i radim u Pirotu, u Republici Srbiji, gde sam i rođena 1987. godine.
Tokom strukovnih studija u Pirotu, a potom i akademskih studija vaspitanja na Učiteljskom fakultetu u Vranju Univerziteta u Nišu, sa zadovoljstvom sam izučavala psihološke procese u detinjstvu. Po diplomiranju završila sam trogodišnju edukaciju iz oblasti integrativnog psihodinamskog psihološkog savetovanja (master nivo) pri OLI Centru u Nišu, a zatim i četvorogodišnju edukaciju iz oblasti geštalt psihoterpije pri nacionalno i evropski akreditovanom Centru za geštalt psihoterapiju i edukaciju „Um i telo“ u Nišu, gde sam po diplomiranju angažovana kao individualna terapeutkinja za rad sa studentima geštalt psihoterapije.
Mnogobrojne su teme koje podstiču ljude da otpočnu proces psihoterapije. Ipak, biću slobodna da izdvojim teme koje smatram sebi bliskima, prema ličnom i profesionalnom iskustvu i afinitetima:
- Ponavljajući obrasci u partnerskim odnosima
- Depresivno raspoloženje
- Tugovanje zbog gubitka (smrtni slučajevi, raskid veze ili razvod braka; teški periodi nakon prekinute trudnoće)
- Negativan odnos prema telu kod žena
- Teškoće klijentkinja koje su preživele bilo koj vid rodno zasnovanog nasilja
- Usamljenost
- Teškoće u odgajanju i vaspitavanju dece
- Anksioznost i napadi panike
- Teškoće u prilagođavanju novoj životnoj sredini usled preseljenja; promena radnog okruženja i slično.
Paralelno sa edukacijama i psihoterapijskom praksom radila sam kao facilitatorka psihosocijalnih (i drugih) radionica i regionalna koordinatorka programa osnaživanja devojčica i žena izbeglica (i drugih programa za podršku izbeglicama), tako da mi je bliska i tema prinudnog ili voljnog napuštanja svog doma, ali i težina i slojevitost simptoma i problema koji su u vezi sa traumom izbeglištva. Na realizaciji ovih programa radila sam pri nevladinim organizacijama na projektima sprovedenim u partnerstvu sa međunarodnim organizacijama (UNICEF, UNHCR, IOM, CWS i druge) , gde sam pohađala i odgovarajuće obuke za pružanje podrške naročito ženama i devojčicama u riziku od rodno zasnovanog nasilja. Iskustvo na polju pružanja pomoći ljudima u situaciji izbeglištva sticala sam i radeći u Komesarijatu za izbelice i migracije Republike Srbije.
Ne postoje dve iste životne priče, tako da mi je čast učestvovati u pričama svojih klijenata, susretati se sa njima i kokreirati nešto neponovljivo. Za mene je svaki psihoterapijski proces umetničko delo koje nastaje u susretu dve duše, spontano i prirodno, i nalazi svoje mesto u životu oba učesnika – i klijenta i terapeuta.
